Valentina Cvetković, dobitnica nagrade 2006. godine

Valentina Cvetković iz Bora, diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00. Autor je brojnih seminarskih radova, učesnik niza konferencija, dobitnik nagrade „Zadužbina Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića“ i stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Trenutno radi kao asistent na matičnom fakultetu, na kom je upisala i postdiplomske studije.

Možete li nam reći šta Vas je motivisalo da se prijavite za nagradu Kruna uspeha i šta je tokom celokupnog konkursa bio najveći izazov?

Za nagradu Kruna uspeha prijavila sam se nakon što sam u dnevnom listu Politika saznala za konkurs koji mi se učinio veoma interesantnim. Naime, većina nagrada dodeljuje se za vreme školovanja, a ova je jedna od retkih koja se dodeljuje diplomiranim studentima i time zaokružuje dug i trnovit put koji svaka individua mora da prođe do sticanja akademskog zvanja diplomiranog studenta. Najveći izazov je bilo to što se neposredno takmičite sa najboljim svršenim studentima koji su u raznorodnim oblastima dostigli vrhunske rezultate. Retko i uglavnom sporadično se dešava da se na jednom mestu okupe vršnjaci koji su u onome što su izučavali dostigli izvanredne rezultate i time se kvalifikovali da budu pokretačka snaga Srbije. Velika vrednost Krune uspeha upravo je u tome što ona okuplja najbolje diplomce iz najrazličitijih oblasti i time stvara mozaik intelektualne elite naše zemlje.

Šta biste izdvojili kao najvrednije iskustvo koje stekli ste tokom procesa Kruna uspeha?

Dobijanje ove prestižne nagrade je svakako jedna od najlepših stvari koja se desila u mom profesionalnom životu. Takođe, ime ove nagrade u potpunosti odgovara osećaju koji imate kada je dobijete zbog toga što dugogodišnji trud, veliko odricanje i samoprekor bivaju krunisani najlepšim priznanjem i vrednom nagradom. Po dobijanju nagrade Kruna uspeha shvatila sam da u vremenu koje se odlikuje krizom vrednosti još uvek postoje ljudi koji sa najplemenitijim motivima nagrađuju nadarene, vredne mlade ljude na koje društvo i država danas često zaboravljaju, a bez kojih nema napretka.

Na koji način, sa ove vremenske gledate na konkurs, iskustva sa ostalim učesnicima i intervju sa komisijom?

Najvrednije iskustvo upravo je poznanstvo sa vršnjacima koje najverovatnije nikada ne bih imala priliku da upoznam, da nije bilo nagrade Kruna uspeha.

Da li su Vam, i u kojoj meri priznanje i podrška porodice Petrović, kao i odluka žirija značili na kraju osnovnih studija i u početku profesionalnog ostvarenja?

Veoma su mi značili zbog toga što sam postala samouverena i odlučna na putu koji predstavlja moje profesionalno opredeljenje.

Možete li da sa posetiocima internet prezentacije Kruna uspeha podelite kakav je bio Vaš profesionalni razvoj nakon proglašenja nagrade, i kakvi su Vam planovi za budućnost?

Nakon dobijanja nagrade izabrana sam za saradnika u nastavi za predmet Rimsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoje naučno usavršavanje nastavila sam i u inostranstvu. Najpre sam pohađala letnju školu Bečkog univerziteta 2007. godine, potom letnju školu Pravnog fakulteta Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu 2008. godine da bi naredne 2009. godine dobila šestomesečnu stipendiju Bečkog univerziteta za završetak moje magistarske teze koju sam sa uspehom i odbranila novembra iste godine. Trenutno pišem doktorsku tezu, učestvujem na međunarodnim kongresima i radim kao asistent na matičnom Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Koji biste savet i poruku preneli budućim učesnicima projekta Kruna uspeha?

Budućim učesnicima bih pre svega čestitala zbog toga što je ostvarenje uslova za prijavu na konkurs samo po sebi veliki uspeh. Poruku koju bih im uputila jested a se treba truditi i biti uporan kako u profesionalnom tako i u privatnom životu jer su još stari Rimljani govorili „Per aspera ad astra”.

Na koji način mislite da je moguće unaprediti koncept Kruna uspeha?

Volela bih da se u kraćim vremenskim intervalima (npr. jednom u tri meseca) organizuju susreti svih dobitnika nagrade Kruna uspeha. Tada bismo mogli da kroz druženje razmenimo iskustva i time stvorimo naš „Rotary Club“ pod rukovodstvom porodice Petrović.