Borko Kovačević, dobitnik nagrade 2006. godine

Borko Kovačević iz Vršca diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,26. Studije je okončao među prvih pet studenata u svojoj generaciji, a uspešno je završio i magistarske studije na matičnom fakultetu. Borko je član MENSE i zaposlen je u kompaniji Microsoft.

Možete li nam reći šta Vas je motivisalo da se prijavite za nagradu Kruna uspeha i šta je tokom celokupnog konkursa bio najveći izazov?

Veći deo svog života proveo sam u potrazi za izazovima, a Kruna uspeha je bila ustanovljena u trenutku kada sam bio na vrhuncu svoje akademske karijere i uspešno uplivao u vode privatnog sektora kroz zaposlenje u jednoj od najvećih kompanija u Srbiji. S obzirom na tada još uvek skromnu prisutnost “Krune” u akademskim krugovima, a posebno u široj javnosti, ja sam imao tu sreću da me je nekoliko dana pre kraja konkursa lično pozvao Dekan Fakulteta na kome sam diplomirao, savetujući da se prijavim na konkurs imajući u vidu moje kvalifikacije. Prvi izazov je svakako bio prikupiti konkursnu dokumentaciju u roku od 48 sati. Međutim, u okviru samog procesa selekcije, veoma dobro osmišljenog, uključujući i intervjue sa istaknutim članovima žirija koji je bio sačinjen od profesora, akademika, vrhunskih stručnjaka iz različitih oblasti, glavni izazov je bio kako odgovoriti na veoma visoko postavljene kriterijume žirija. Pored desetine kandidata koji su predstavljali najuspešnije među najuspešnijima, ambiciozne mlade ljude, koji su već krunisali svoje akademske karijere izuzetnim uspesima na Univerzitetu i van njega, to je bio izuzetno veliki izazov za mene.

Na koji način, sa ove vremenske distance gledate na konkurs, iskustva sa ostalim učesnicima i intervju sa komisijom?

Kruna uspeha je 2006. godine bilo novoustanovljeno priznanje, malo poznato u širim akademskim krugovima. Široj javnosti je “Kruna uspeha” bila u određenoj meri poznata kroz medijske članke sa naslovima: “najboljim studentima Rolex”, “Simbol lošeg društva najboljim akademcima” i tako redom. Ova višegodišnja borba porodice Petrović za jednu tako društveno odgovornu stvar kao što je odavanje priznanja i podstreka uspešnim mladim ljudima u trenutku njihovog života u kom im je to najpotrebnije jeste redak i plemenit čin i zavređuje svaku pohvalu, posebno imajući u vidu izazove, poput spomenute percepcije javnosti, sa kojima su se suočavali dok „Kruna“ nije postala višegodšnja tradicija. Prva generacija finalista konkursa sada već stasava u uspešne mlade naučnike, istraživače, menadžere, inženjere i oni su u poziciji da utiču na način na koji društvo i država poštuju i promovišu prave vrednosti, sada - 7 godina kasnije.

Šta biste izdvojili kao najvrednije iskustvo koje stekli ste tokom procesa Kruna uspeha?

Kruna uspeha simbolično predstavlja istrajnost, upornost, ambiciju, snagu. Ovo prestižno priznanje je samo po sebi životno iskustvo koje se ponavlja malo puta u toku životnog veka. Međutim, put do svakog pojedinačnog uspeha i svi napori da ti uspesi potraju i na pozitivan način utiču na naš rast i razvoj, okružen je velikim brojem ljudi. Ti ljudi postaju naši saradnici, prijatelji, partneri, i oni obogaćuju naš život na način na koji ni jedna materijalna vrednost to ne može učiniti. Ljudi koje sam upoznao u toku procesa, kao i u toku narednih 6 godina, čine da Kruna uspeha zaista za mene predstavlja veliko priznanje i čast što sam deo tako prestižne zajednice. Nakon 7 godina postojanja, „Kruna“ je okupila veliki broj mladih i uspešnih, ali i starijih i iskusnijih ljudi, lidera u svojim oblastima i mentora mladih generacija. Biti deo ove zajednice je svakako najvrednije iskustvo, jer će me ona do kraja života podsećati da ništa tako dobro ne uspeva kao uspeh.

Da li su Vam, i u kojoj meri priznanje i podrška porodice Petrović, kao i odluka žirija značili na kraju osnovnih studija i u početku profesionalnog ostvarenja?

Osećaj odgovornosti, društvene, ali i lične, treba da podstakne sve dobitnike, ali i finaliste priznanja Kruna uspeha na nove uspehe i nove pobede. Mene je podstakao. Prvi Rolex dobio sam od Fondacije porodice Petrović, sada već davne 2006. godine, drugi Rolex, 5 godina kasnije, od predsednika koorporacije Microsoft, sa posebnom posvetom počasnog predsednika Koorporacije - Bila Gejtsa.

Možete li da sa posetiocima internet prezentacije Kruna uspeha podelite kakav je bio Vaš profesionalni razvoj nakon proglašenja nagrade, i kakvi su Vam planovi za budućnost?

Danas, sedam godina kasnije, ja sam direktor marketinga Microsofta za Balkan. Vodim timove ljudi u nekoliko različitih zemalja – od Srbije u kojoj sam odrastao i školovao se, preko Crne Gore, Bugarske, Makedonije do Kipra i Malte. Sve je to i dalje jedan veliki izazov sa kojim možete da se borite i pobedite samo ako ste svesni tog izazova. O budućnosti, koja će tada biti sadašnjost, pričaćemo na nekoj sledećoj dodeli nagrada Kruna uspeha. Da bih do te budućnosti stigao, vodim se principom da se udruženim snagama pojedinaca mogu ostvariti veliki ciljevi. Bitno je da te ciljeve imamo i da znamo da ćemo samo tako doći do promena i poboljšanja. Kako ja sam, tako i celo društvo.

Koji biste savet i poruku preneli budućim učesnicima projekta Kruna uspeha?

“Vi, dragi diplomci, finalisti ovog konkursa, imate veliku odgovornost, i obavezu da opravdate poverenje, jednako kao što sam je imao ja, 2006. godine, obavezu prema sebi, obavezu prema ljudima iz vašeg okruženja i obavezu prema društvu. Svaki korak će biti dragocen za vas, svaki poraz – ključan za vaš napredak jer vi, kao i ja znate i verujete, da je najveći uspeh, vaš sledeći uspeh!”

Na koji način mislite da je moguće unaprediti koncept Kruna uspeha?

Kruna uspeha jeste prestižna nagrada za odabrane, ali ona, svakako, mora da dobije širi značaj i publicitet, kako bi, kao takva, postala cilj za sve nove generacije studenata, motivišući ih i podsećajući da uspeh i boljitak mogu da se ostvare samo radom, a ne nekim sticajem okolnosti.