Marko Jovanović, dobitnik nagrade 2007. godine

Beograđanin Marko Jovanović, diplomirani pravnik i master međunarodnog prava, sa Pravnog fakulteta u Beogradu izašao je kao student generacije sa prosečnom ocenom 9,71. Na fakultetu Pariz 1 - Panteon - Sorbona u Francuskoj upisao je i doktorske studije evropskog privatnog prava, a diplomirao je i na Filološkom fakultetu u Beogradu

Možete li nam reći šta Vas je motivisalo da se prijavite za nagradu Kruna uspeha i šta je tokom celokupnog konkursa bio najveći izazov?

Uspeh obavezuje na stalno napredovanje i potvrđivanje. Na moju odluku da se prijavim za nagradu Kruna uspeha presudno je uticala želja za „odmeravanjem snaga” sa najboljima među najboljima. Za takvu ambiciju nije bilo boljeg okvira od Krune uspeha, jer je to veoma prestižna nagrada koja se dodeljuje studentima Beogradskog univerziteta, naše najveće i najistaknutije visokoškolske ustanove. U tako jakoj konkurenciji, nametnula su se dva izazova – istaći se u odnosu na druge kandidate, ali isto tako i pobediti sebe. Da bi neki uspeh bio dostojan da bude ovenčan krunom, oba ova izazova se moraju savladati.

Na koji način, sa ove vremenske distance gledate na konkurs, iskustva sa ostalim učesnicima i intervju sa komisijom?

U vreme kada se konkurs na kome sam ja učestvovao odvijao, čini mi se da nisam u potpunosti bio svestan veličine izazova pred kojim sam se nalazio. Mislim da je najveći razlog za rasterećenost kandidata bila izuzetno prijatna i srdačna atmosfera tokom celog konkursnog postupka, o čemu su se naročito brinuli članovi porodice Petrović. Konkurs pamtim po druženju sa kandidatima i inspirativnim zadacima koje je pred nas postavljala konkursna komisija.

Šta biste izdvojili kao najvrednije iskustvo koje stekli ste tokom procesa Kruna uspeha?

Kruna uspeha me je naučila najmanje trima važnim stvarima. Prvo, uspeh nije moguće postići bez samokritičnosti. Da bi se izvukli najbolji rezultati iz sebe, potrebno je, osim za uporan rad, odvojiti vreme za introspekciju, periodično svođenje bilansa i upoređivanje sa drugima. Drugo, koliko god dostignuća sa kojima je svako od nas ušao u proces bila sama za sebe velika i značajna, prava snaga i potencijal se nalaze u sadejstvu svih naših pojedinačnih energija i uspeha. Zajedno uvek možemo da postignemo više nego kao „usamljeni strelci“. Konačno, nagrada me je naučila i da uspeh nije statična kategorija. Kruna uspeha obavezuje da se uvek ide napred, da se prevladavaju teškoće koje se na svačijem putu ponekad pojave i da svaki naredni dan bude ispunjeniji od prethodnog.

Da li su Vam, i u kojoj meri priznanje i podrška porodice Petrović, kao i odluka žirija značili na kraju osnovnih studija i u početku profesionalnog ostvarenja?

Briga porodice Petrović o uspesima mladih ljudi je noseći stub koncepta Krune uspeha. Porodica Petrović se, po mom mišljenju, potrudila da vrlo iskreno prigrli i podrži sve kandidate koji su učestvovali u Kruni uspeha, kako one kojima je žiri odlučio da dodeli nagrade, tako i one druge. To prepoznavanje i priznanje našeg rada je zapravo najveća nagrada koju svako od nas može da poželi. Verujem da se svako ko je prošao kroz iskustvo Krune uspeha delom oseća i „pridruženim članom“ porodice Petrović. Lični odnos koji porodica Petrović ima prema nagradnom konkursu je za nas veliki podsticaj da u budućnosti, svako nasvom polju rada, podržavamo i podstičemo uspehe nekih novih mladih ljudi.

Možete li da sa posetiocima internet prezentacije Kruna uspeha podelite kakav je bio Vaš profesionalni razvoj nakon proglašenja nagrade, i kakvi su Vam planovi za budućnost?

Krunu uspeha sam dobio kao diplomirani student Pravnog fakulteta. Nedugo po dobijanju nagrade, diplomirao sam i na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za francuski jezik i književnost. Završio sam specijalističke studije prava Evropske unije i master studije međunarodnog prava. Nakon toga sam upisao doktorske studije međunarodnog građanskog procesnog prava na Univerzitetu Pariz 1 – Panteon Sorbona, i trenutno privodim kraju pisanje svoje doktorske disertacije. Moje prvo radno mesto bilo je u Ambasadi Francuske u Beogradu, da bih nakon toga počeo da radim kao asistent na predmetima Međunarodno trgovinsko pravo i Arbitražno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U okviru svog posla na Fakultetu, veliku pažnju posvećujem radu sa najtalentovanijim i najuspešnijim studentima, tako što, zajedno sa još nekoliko kolega, pripremam studente za učešće na prestižnim međunarodnim takmičenjima iz različitih oblasti međunarodnog poslovnog prava. Na tim takmičenjima naši studenti redovno postižu vrlo zapažene rezultate, što doživljavam kao svojevrsno prenošenje i širenje filozofije Krune uspeha na one koji dolaze.

Koji biste savet i poruku preneli budućim učesnicima projekta Kruna uspeha?

Mislim da bi najbolja poruka bile reči našeg velikog pisca Ive Andrića: “Naša sudbina na zemlji sva je u borbi protiv kvara, smrti i nestajanja i naš zadatak je da u toj borbi istrajemo čak i onda kada se ona čini potpuno bezizglednom”. Predan rad i upornost uvek donose rezultate. Ne odustajte nikada!

Na koji način mislite da je moguće unaprediti koncept Kruna uspeha?

Nadam se da će koncept Krune uspeha biti dodatno osnažen kroz jače i bliže povezivanje dosadašnjih dobitnika nagrade. Vidim da se prvi koraci u tom pravcu već čine uključivanjem ranijih dobitnika u žirije za dodelu nagrade i nadam se da će biti još sličnih ideja.