Jelena Potić, dobitnica nagrade 2009. godine

Doktor medicine Jelena Potić iz Beograda diplomirala je na Medicinskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,91. Jelena govori francuski, engleski i italijanski jezik, a četiri godine za redom nagrađivana je kao najbolji student Medicinskog fakulteta. Autor je brojnih naučnih radova.

Možete li nam reći šta Vas je motivisalo da se prijavite za nagradu Kruna uspeha i šta je tokom celokupnog konkursa bio najveći izazov?

Glavni izazov, kao i motiv za prijavu je bila želja da pobedim na konkursu, da uđem u odabranu porodicu dobitnika priznanja Kruna uspeha.

Na koji način, sa ove vremenske distance gledate na konkurs, iskustva sa ostalim učesnicima i intervju sa komisijom?

Konkurs je bio pravedan, u konkurenciji su bili zaista najbolji studenti. Pisanje eseja je za mene bio prvi izazov, pogotovo što nisam znala ni okvirno koja će biti zadata tema, bilo je potrebno prevazići tremu, uzbuđenje i posvetiti se zadatku. Tada sam prvi put upoznala sve te kvalitetne mlade ljude. Kada sam saznala da sam odabrana i za sledeći krug, za sam intervju, nisam mogla da verujem. Ulazak u prostoriju gde je sedela komisija, kamere, sve to je pojačalo tremu i plašila sam se blokade, da neću moći adekvatno da odgovorim na pitanja. Međutim, članovi komisije su bili veoma dobronamerni, puni razumevanja za nas. Razgovor je tekao bez tenzije, a ja sam se opustila i pričala sa njima bez stega i bojazni. Najinteresantnije mi je bilo što su me pitali sve, o aktivnostima na fakultetu, o mojim budućim planovima, o drugim interesovanjima, pogledima na život, o svemu. Vreme pre intervjua sam provela sa ostalim učesnicima koji su se osećali slično meni. To su zaista divni ljudi i ta prijateljstva čuvam i održavam. Momenat proglašenja dobitnika bio je nestvaran, čaroban. Naravno da sam se nadala, kao i svi, ali nisam uopšte verovala da su izgovorili baš moje ime.

Šta biste izdvojili kao najvrednije iskustvo koje ste stekli tokom procesa Kruna uspeha?

Upoznala sam porodicu Petrović, koja je za mene simbol prave porodice, tradicije, međusobnog poštovanja, kvalitetne, radne, vredne ljude koji cene prave vrednosti, spremne da pomognu mladima. Takođe, upoznala sam druge učesnike i među njima stekla divne prijatelje. Shvatila sam da se trud i rad isplati i da ipak postoji neko ko će to primetiti. Divno je pripadati ovom malom krugu odabranih.

Da li su Vam, i u kojoj meri priznanje i podrška porodice Petrović, kao i odluka žirija značili na kraju osnovnih studija i u početku profesionalnog ostvarenja?

Priznanje i podrška porodice Petrović mi mnogo znače. Oni nas sve podržavaju i danas i mislim da će uvek biti uz nas, kao i mi uz njih. Mi smo njihova “deca”, deca projekta Kruna uspeha. Samu nagradu Kruna uspeha sam dobila u periodu volontiranja na Klinici za očne bolesti KCS. Mnogo mi je značila i za zaposlenje, izdvojila me je od drugih svršenih diplomaca i bila podstrek da nastavim dalje. Posle izvesnog vremena sam se i zaposlila a svest o tome da sam odabrana kao dobitnik nagrade, podsećala me je da moram da nastavim da se trudim i radim i više nego do sada, da bih opravdala svoju “titulu”.

Možete li da sa posetiocima internet prezentacije Kruna uspeha podelite kakav je bio Vaš profesionalni razvoj nakon proglašenja nagrade, i kakvi su Vam planovi za budućnost?

Posle izvesnog vremena nakon dobijanja nagrade, kao još jednog aduta (bila sam najbolji student generacije) sam se zaposlila. Završila sam specijalističke akademske studije iz oftalmologije, odbranila završni rad, a trenutno sam na specijalizaciji iz oftalmologije, kao i na poslednjoj godini doktorskih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu i aktivno učestvujem u naučno-istraživačkom radu na Klinici. Takođe sam i angažovana na dva projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U budućnosti bih želela da nastavim da se bavim kliničkim i naučno-istraživačkim radom u svojoj oblasti, da izgradim i fakultetsku karijeru, kao i da nastavim da razvijam saradnju uzmeđu našeg fakulteta i bolnica sa kolegama u svetu. Takođe, želela bih da odem na usavršavanje u inostranstvo i da stečeno znanje prenesem u svojoj zemlji.

Koji biste savet i poruku preneli budućim učesnicima projekta Kruna uspeha?

Rekla bih im da pre svega veruju u sebe, da budu radni i vredni, da se trude i da će sve to neko nesumnjivo prepoznati. Savetovala bih i da obavezno konkurišu na narednim projektima Kruna uspeha.

Na koji način mislite da je moguće unaprediti koncept Kruna uspeha?

Mislim da je koncept odlično napravljen i za sada ne bih ništa menjala.